Kada se nadjem ispred platna – belog, razapetog - često me obuzme osećaj da to parče beline predstavlja jedinu dimenziju i prostor u kome sam doista slobodan….

Katkad sam u stanju da radim suptilne, minuciozne pokrete četkicom i izrazim neizrecivo, nekad toliko apstraktno da to već dotiče metafizičko. A drugi put, opet, širokim, odvažno drskim zamasima prosto zabubnjam po platnu i tu započinje magijski ritual u kome ja više nisam ja, već tanana, zlatna nit, živa veza izmedju boje i platna.

Uvek imam neodoljivu potrebu da zadržim vreme, a gotovo nikada mi ne uspeva, ne bih li iskazao svu složenost i snagu onoga što MORAM da kažem.

Moje su slike... u stvari ne znam šta su...one se naprosto dogode…Da li su one moderna umetnost?....Da li su samo umetnost......? Moram da verujem da su istinite, a siguran sam da su odraz snažne i nezaustavljive potrebe za slikanjem.

Neka ih tumači svako kome je to zadovoljstvo da čini.